Адјуванси могу повећати детергентни ефекат сурфактаната. Обично коришћени адитиви су фосфати, зеолити, силикати, карбонати, хелатни агенси и једињења која ослобађају кисеоник. Мање се користе боракс, бентонит, колоидни силицијум и тако даље.
①Фосфат: Фосфати који се користе у детерџентима укључују ортофосфате и полимерне фосфате, али главни су полимерни фосфати, посебно триполифосфати. Други полимерни фосфати као што су натријум пирофосфат и натријум хексаметафосфат лако апсорбују влагу и не би требало да се мешају у прашкасте производе, већ се користе само у неким посебним процесима. Ови фосфати могу да хелирају јоне тврдих метала (углавном јоне калцијума и магнезијума) у води, чинећи их растворљивим једињењима, чиме омекшавају воду. Способност хелирања калцијумових јона је највећа код хексаметафосфата, а хелатна способност натријум триполифосфата на јоне калцијума и магнезијума је између њих. Фосфат такође може поново да раствори нерастворљиве соли калцијума и магнезијума и нерастворљиве калцијумове сапуне, фосфате итд. који су остали у претходном процесу прања помешани са влакнима, чиме се повећава детерџентност детерџента. Овај узајамни промотивни ефекат свих полимерних фосфата, посебно триполифосфата, на сурфактанте назива се синергија. Поред тога, још увек може да учини да се нерастворљиве материје, као што је прашина, подвргну дефлокулацији (тј. пептизацији) да би одржале суспендовано стање, и може да емулгује уљне супстанце.
②Зеолит: нова врста адитива која се брзо развила 1970-их да би се смањило загађење животне средине узроковано натријум триполифосфатом. Такође се назива молекуларно сито. Његов хемијски назив је натријум алуминосиликат. Зеолит има добре перформансе размене јона, посебно зеолит типа А има висок капацитет размене за јоне калцијума. Зеолит за детерџент је 4А зеолит. Пошто је зеолит нерастворљив у води, како би се спречило да остане на тканини, пречник честица треба да буде мањи од 10 µм, од чега више од 85 процената треба да буде мање од или једнако 4 µм. Због слабе способности зеолита за комплексне јоне магнезијума, не може у потпуности да замени натријум триполифосфат за синтетичке детерџенте. Међутим, садржај магнезијумових јона у води у већини подручја износи само 1/3 до 1/5 количине јона калцијума, па је потенцијал за замену дела натријум триполифосфата сложеног са јонима калцијума и даље велики. Поред тога, комбинована употреба зеолита и триполифосфата је боља од ефекта њиховог појединачног коришћења. Постоји и мешана употреба натријум триполифосфата, натријум нитрилотриацетата и зеолита.
③Натријум силикат: важан помоћни агенс. Уобичајено познато као водено стакло. Његов раствор се зове Паохуа алкалоид. Има функције пуферовања, побољшања детерџента, побољшања флуидности каше и праха, заштите тканина, отпорности на корозију, омекшавања воде итд.
④Карбонат: Постоје 4 врсте карбоната који се обично користе у детерџентима, а то су натријум карбонат (натријум-карбонат), натријум бикарбонат, натријум сесквикарбонат и модификована алкалија. Натријум карбонат може побољшати алкалност и може формирати таложење калцијум карбоната (магнезијума) са јонима калцијума и магнезијума у води, чиме омекшава воду. Постоје два физичка стања, тешко и лако, у зависности од услова производње. Поред тога што се користи као јефтин алкални адитив у прашкастим детерџентима, натријум карбонат се такође користи у сувим производима направљеним методама сушења без распршивања, посебно у лаганој сода пепелу. Адсорбоваће велику количину течних материјала на својој површини, али и даље одржава осећај суве и слободно тече. У овом случају, осим што се користе као алкални помоћни, већина их се користи као адсорбенти и неутрализатори. Натријум бикарбонат се додаје детерџенту да би се снизила пХ вредност материјала. Учинак натријум сесквикарбоната (На2ЦО3НаХЦО3 2Х2О) је између перформанси соде пепела и натријум бикарбоната. Модификована алкалија је мешавина соде пепела и натријум бикарбоната, обично помешана у еквимоларној, без кристалне воде, тако да и натријум сесквикарбонат и модификована алкалија имају способност омекшавања воде, умерене алкалности и неутрализације. Пошто у молекулу натријум сесквикарбоната већ постоји кристална вода, он више не може да апсорбује воду или течност, па ако је потребна апсорпција воде, користи се модификована алкалија.
⑤ Средство за хелирање: Главна функција је да спречи таложење јона калцијума, магнезијума и јона тешких метала у води. Обично се дели на амино карбоксилну киселину, хидроксиамино карбоксилну киселину, хидрокси карбоксилну киселину 3 категорије. Репрезентативне врсте аминокарбоксилних киселина су етилендиаминтетрасирћетна киселина (ЕДТА), нитрилотрисирћетна киселина (НТА), диетилтриаминпентасирћетна киселина (ДТПА); хидроксиетилендиаминтетрасирћетна киселина (ХЕДТА) и хидроксиетилендиаминтетрасирћетна киселина (ХЕДТА) и дихидроксиетилглицин (ДЕГ); хидроксикарбоксилне киселине укључују киселину грожђа, лимунску киселину, винску киселину, оксалну киселину, итд. Друге врсте хелатних агенаса су цикличне поликарбоксилне киселине, као што су пиромелитна тетракарбоксилна киселина, бензополикарбоксилна киселина и тетрахидрофуран тетракарбоксилна киселина.
⑥Једињења за ослобађање кисеоника: углавном укључују натријум перборат и натријум перкарбонат. У раствору, натријум перборат ослобађа кисеоник у настајању са ефектом бељења на вишој температури, што је погодно за прање и бељење животињских, биљних и синтетичких влакана. На његово деловање не утиче пХ. Температура бељења натријум перкарбоната је релативно ниска.
