Према историјским записима, најранија соапформула је настала у Месопотамији у западној Азији (што значи [ГГ] куот;средина двеју река [ГГ]куот;, између реке Еуфрат и дна реке Грис). Око 3000 година пре нове ере људи су мешали 1 уље и 5 алкалних биљних пепела да би направили детерџент. Било је много легенди о пореклу сапуна у Европи. Један је рекао да је народ старог Рима [ГГ] #39; Галије мешао раствор амиона и сиве боје букве у густу косу и фризуру. Једном је на фестивалу избила јака киша, а коса је била тешко оштећена. Такође се каже да када су Римљани жртвовали своје богове, говеђе и овчеће уље са роштиља пало је у пепео и формирало [ГГ] куот;масну куглу [ГГ] куот;. Жене су откриле да се одећа опрана куглицама масти лакше пере. Ово показује да су људи користили животињску маст и биљни пепео (сапун) хиљадама година.
Археолози су основали радионице за прављење сапуна у рушевинама Помпеја у Италији. То показује да су Римљани започели производњу сапуна почетком другог века. Кинези су одавно знали да је употреба травнатог дрвеног пепела и природне алкалије за прање веша, људи такође свињски панкреас, маст и природно кретање мешавине, направљено у блоку, названом [ГГ] куот;панкреас. [ГГ] куот;
Рани сапун је био луксуз, а све док француски хемичар Руран није користио со за електролизу да би га учинио јефтиним 1791. године, окончао је стари начин прављења алкалија од траве и дрвеног пепела. Године 1823., немачки хемичар Сепхер је открио структуру и карактеристике масних киселина, а сапун је био нека врста масних киселина. Крајем деветнаестог века, индустрија израде сапуна трансформисана је из ручне радионице у индустријску производњу.
Разлог због којег сапун може бити деконтаминиран је зато што има посебну молекуларну структуру, један крај молекула је хидрофилан, а други крај има про масти. На међупростору између воде и уља, сапун чини уље емулгованим и раствара се у води са сапуном. На интерфејсу воде и ваздуха, сапун је окружен молекулима ваздуха да би се формирали мехурићи од сапуна. Првобитна нерастворљива прљавштина се више не може причврстити за површину одеће услед дејства сапуна, већ се раствара у пени сапуна и на крају испере.
У осамнаестом веку, Французи су користили со и карбон да би направили [ГГ] куот;вештачку соду [ГГ] куот; уместо традиционалног сока из пепела. У деветнаестом веку, Немци су измислили електрично разлагање слане воде да би направили натријум хидроксид; од тада је популаризација каустичне соде омогућила да се сапун од оригинала претвори само у краљевску аристократу и постане свакодневна потрепштина обичних људи.
Пре тога, производња сапуна зависила је од искусних мајстора. Користите однос масти и алкалија за модулацију, јер нема информација за читање и често покушавајте поново јер се не може учврстити.
Вреди напоменути да су током пионирског периода у Сједињеним Државама, имигранти покупили цело село да би га опрали рано пролеће када је време било топло.
Извор сапуна је из храстовог, буковог и других дрвених екстраката астрингентног сока, као извора алкалног сока, ако није довољно, из пепела шпорета. Са алкалним соком, уље из животињске масти или биљно уље се користи у храни, али када се уље и вода раздвоје, мораће да се понови. У деветнаестом веку предузећа су улагала у производњу сапуна.
